Prehrambena Industrija - Srbija

Država ograničila maržu na hleb

Hleb „sava“ odnosno vekna od 500 grama proizvedena od brašna tipa 500 ubuduće će činiti najmanje 40 odsto ukupne proizvodnje te namirnice koju će pekari morati da isporučuju tržištu.

S druge strane, trgovci će morati da se uklope u maržu koja ne može da pređe devet odsto, proizvođačima će moći da vrate dnevno samo do pet odsto neprodatih vekni, a rok plaćanja ograničen je na najviše 20 dana od dostavljene fakture.

To je osnovni sadržaj uredbe koju je juče na predlog Ministarstva trgovine i usluga usvojila Vlada, a rezultat je kompromisa između države, proizvođača i trgovaca, koji omogućava da cene hleba ostanu na sadašnjem nivou, a da to ne izazove nestabilnost na tržištu niti da ugrozi proizvodnju u pekarskoj industriji.

- Uredbu smo definisali na osnovu svakodnevnog praćenja situacije na tržištu pšenice, brašna i hleba, sa ciljem da se obezbedi očuvanje standarda građana kao i kvalitetno i ravnomerno snabdevanje tržišta osnovnim vrstama hleba. Istovremeno, usvojena je i uredba koja će omogućiti da se iz robnih rezervi pekarima pozajmi 100.000 tona brašna iz prošlogodišnje proizvodnje, što bi takođe trebalo da doprinese poboljšanju uslova za njihovo poslovanje - kaže za Danas ministar trgovine Slobodan Milosavljević i dodaje da će novom uredbom biti ukinuta ranija obaveza pekara da proizvode takozvani „narodni“, crni hleb, od brašna tipa 850.

U Uniji pekara kažu za Danas da su učestvovali u kreiranju uredbe i da je ministar Milosavljević u razgovoru sa njima došao do dobrog rešenja koje su odmah podržali.

- Zadovoljni smo uredbom jer ne samo da će oporaviti pekarsku industriju, nego ćemo imati dovoljno prostora da zadržimo cene na sadašnjem nivou i mislim da bi njeno važenje trebalo produžiti i posle 31. marta. Odgovara nam deo koji se odnosi na obavezu isporučivanja osnovne vrste hleba jer do sada su te vrste učestvovale sa 80 do 85 odsto u ponudi, ali su bile različitih cena i naziva. Da tu ne bi bilo malverzacija, uredbom je precizirano da se to odnosi na veknu od određenog brašna i utvrđene gramaže. Ali, najveći problem za pekare je bila trgovina, koja je odnosila gotovo sav profit, a troškove i rizik prebacivala na proizvođače. Dobro je što sada trgovci mogu da nam vrate do pet odsto robe jer je veliki broj njih, insistirajući da do kraja radnog vremena imaju pune rafove, vraćao velike količine neprodatog hleba, pa je remitenda dostizala i do 14 odsto, što malo ko može da izdrži - kaže za Danas predsednik Unije pekara Zoran Pralica.

On dodaje da su i utvrđeni rokovi plaćanja izuzetno podsticajni jer su se do sada kretali u rasponu od 60 do 90 dana, uz rizik da se i ne izvrši uplata. Ovim delom uredbe posebno su zadovoljni veliki proizvođači koji su snabdevali hipermarkete jer je tu bilo najviše problema u naplati. Uz to, opšte uslove poslovanja pekarske grane poboljšaće i uredba o pozajmici iz robnih rezervi, koja će najviše koristi doneti manjim, zanatskim pekarama, tvrdi Pralica. Za proizvođače i trgovce koji se ne pridržavaju novih pravila, predviđene su i kazne koje se kreću, za pravna lica u rasponu od 100.000 do dva miliona dinara uz mogućnost izricanja mere zabrane obavljanja delatnosti u trajanju i do godinu dana.